Српско привредно друштво „Привредник" основано је 1897. године у Загребу, укинуто 1946. године, а свој рад обновило 1993. године. Све активности које друштво проводи подређене су једном основном циљу, а то је стипендирање српске деце слабијег имовинског стања. У остваривању тог циља "Привредник" помаже и живот укупне српске заједнице на простору Хрватске.
 

    Пре двадесетак дана у центру Загреба Привредник је отворио врло укусно уређен простор намењен презентацији производа малих привредника, породичних пољопривредних газдинстава и произвођача са простора на којима живи значајан део српске популације у Хрватској.
 

    Привредников клуб отворен је у згради Привредниковог дома коју је друштво купило још далеке 1907. године. Основна намена ове зграде била је да се у њој примају привредникови стипендисти, сиромашна деца из исто тако сиромашних подручја, коју је „Привредник“ прихватао и упућивао на даљње школовање у тадашњој Аустро-угарској монархији. Кроз тај простор прошло је готово 40 000 деце која су захваљујући „Привреднику“ постала занатлије или трговци чиме је ово друштво у великој мери помагало економском напретку и опстанку српске заједнице у Хрватској.
 

- Циљ нашег клуба је да у њега долазе и да се у њему друже људи добре воље, Загрепчани, припадници наше заједнице, дакле Срби, али наравно, клуб је отворен и за све друге без обзира на њихову националну припадност, на чему чак и инсистирамо. Поред тога желимо да ово место буде, а оно то већ и јесте, место презентације и промоције малих привредника, породичних газдинстава и туристичких потенцијала повратничких подручја у Хрватској. Желимо да потенцијале тих, углавном крајишких, подручја на којима су у значајном броју живели, а и данас живе Срби, представимо хрватској јавности. Ради се о подручјима Лике, Баније, Кордуна и Далмације која имају и туристичке и привредне потенцијале, али и значајну споменичку баштину занимљиву широј заједници. Мислим да би наши људи од тога могли имати велику корист, каже председник “Привредника” Никола Лунић.

 

ИСКЉУЧИВО ДОМАЋЕ И СРПСКО
 

Оснивач: Владимир Матијевић

Цео простор замишљен је као место на ком ће конзументима бити послуживани производи из домаће радиности. Домаћа алкохолна и безалкохолна пића, месне прерађевине, рибљи специјалитети, сиреви, колачи и сл. Полице су већ испуњене производима из свих српских средина у Хрватској.
- Конзументи су, наравно, становници Загреба, а већ сада имамо неколико најављених програма на којима би требали да представимо Барању, односно мале произвођаче са тог подручја, барањску културну традицију. Биће ту простора и за прекограничну сарадњу па ћемо представити и сомборски регион. Имамо и најаве неколико малих предузетника који би хтели да своје производе представе управо овде. На "Привреднику" остаје задатак да анимира јавност, да то медијски попрати и на тај начин помогне да се чује не само за њих него и за подручја са којих долазе, објашњава Лунић.

    Идеја Привредника је да повеже произвођаче како међусобно, тако и са крајњим конзументима, односно потрошачима и да им помогне у пласману њихових производа. На тај начин помогли би и да српске повратничке средине привредно оживе.
- То је наш коначни циљ. Све што овде радимо је на добровољној бази. Окупили смо људе, волонтере, који желе то да раде и који су спремни да помогну. Средњорочни и дугорочни план "Привредника“ је да он буде веза између произвођача и потрошача или евентуално са неким трговачким ланцима буде ли интересовања. Већ смо направили базу података у којој већ имамо седамдесетак тих малих произвођача. Окупили смо их и радимо на њиховом удруживању, умрежавању и повезивању тако да неко из источне Славоније врло лако може да се повеже са неким произвођачем из Книна и са њим развије сарадњу, прича Лунић.
 

    У Привредниковом дому биће организована и разна културна дешавања, промоције књига, радионице и сл. Сав приход који на тај начин оствари Привредник ће улагати у стипендирање ученика и студената што је његова примарна активност. Свесни да без образовања младих људи нема напретка ни једне заједнице па ни српске привредникови активисти сав рад обављаће искључиво волонтерски.

 

ПОСТУПАК ВРАЋАЊА ИМОВИНЕ ПРИ КРАЈУ

Привредник већ готово 20 година тражи враћање своје имовине, не само у Загребу већ и у другим градовима и местима у Хрватској. Нажалост та имовина још увек није враћена, а зградом Привредниковог дома још увек управља град Загреб па испада да је друштво на неки начин подстанар у властитом простору. Ипак поступак враћања Привредникове имовине је започео, коначно се кренуло са мртве тачке. Пошто “Привредник” не прима средства из буџета попут осталих српских организација или институција главнина средстава за уређење овог простора обезбеђена је из приватних донација, а један мањи део обезбедиле су српске организације, пре свих Градско веће српске националне мањине града Загреба.
 

- Углавном, то су приватне донације, а велик део дала је госпођа Невенка Љубић која је за овај простор и идеју донирала око 40.000 евра. Привредник покушава да својим активностима окупи целокупну српску заједницу, њене институције и организације, око једног циља, а то је пре свега стипендирање надарених ученика и студената слабијих материјалних могућности. Покушавамо да оживимо традицију задужбинарства која је некада међу Србима била веома популарна и много је доприносила опстанку српске заједнице. Управо пример госпође Љубић показује начин на који је могуће решавати проблеме који у овом тренутку оптерећују српску заједницу у Хрватској, а највећи је образовање младих, каже Лунић.
 

    Пре два месеца одржан је конгрес привредникових стипендиста и српске омладине на ком је први пут додељен један сребрењак који је као награда утемељен и који ће и убудуће бити уручиван по једном бившем стипендисти након завршеног факултета. Ове године поменути сребрењак додељен је једној успешној девојци са Кордуна коју је Привредник стипендирао од прве године факултета па све до завршетка студија.

- Добили смо једног младог стоматолога што је за нас много велика ствар. То помињем само као један пример јер многима смо на овај начин помогли. До сада смо, само за стипендије исплатили негде преко милион и триста хиљада куна. Новац за те стипендије прикупљали смо и властитим активностима, путем донаторских вечера, оранизацијом разних хуманитарних активности као што су ликовне колоније и сл. и мотивисали смо српске организације и институције да део прихода из својих буџета улажу у ове активности и на тај начин стипендирали смо преко 150 ученика и студената који су се школовали искључиво на факултетима у Хрватској. Ту треба напоменути да, иако је рад Привредника обновљен 1991. године, он је озбиљније почео да ради тек 2007. године. И данас још увек имамо доста проблема, а највећи је управо питање имовине.
 

    Упитан да ли је било примера да је неки од ученика након завршетка факултета и запослења касније постао донатор “Привредника” Лунић одговара да није, али да треба имати у виду да су услови живота данас веома тешки и да срећник који нађе посао опет тешко живи.
- Плате су скромне, млади људи који живе у градовима плаћају скупе режије, а још је теже када заснују породицу. Привреднику је, каже Лунић, велика сатисфакција да се сви ти млади људи, који заврше школу јављају и нуде друштву на располагање све своје интелектуалне и физичке способности. Неки од њих, с обзиром на своје могућности, и финансијски помогну Привреднику.                                               
 

Аутор: Славко Бубало
Лист Извор бр. 107.
24.12.2014.